Probajte se i Vi nadahnuti:

VERONIKA PRUŽA ISUSU RUBAC:

Klanjamo ti se, Kriste, i blagoslivljamo te.

Jer si po svojem svetom križu otkupio svijet.

Veronika čini malu gestu, gestu koja ne znači mnogo u svakodnevici.

Ali, ta je gesta tada bila sve. Pružala je utjehu, davala je snagu.

Gesta otiranja lica rupcem, maramicom,

nešto je što svakodnevno činimo, svakodnevno ispunjavamo.

A sada ta gesta, postaje ispunjena, Tvojom prisutnošću Isuse!

Otireš lice rupcem koji ti je Veronika pružila,

a na njenom rupcu ostaje slika, fotografija tvoje muke Isuse!

Zabilježen je trenutak ispunjen bolom i patnjom!

Zabilježeno je tvoje lice, koje nam daruje snage u našim mukama,

napastima i padovima!

Pomolimo se:

Gospodine, Tvoj lik utiskuje se u rubac,

koji ti je pružila Veronika.

Tvoj put do križa dobiva okrepu,

ljudsku skrb i suosjećanje, ispunjeno ljubavlju!

A mi tako često drugima podmećemo nogu,

kada vidimo da su pali, posrnuli ili zateturali.

Uživamo u padu drugih, jer tada mislimo,

kako smo mi zbog toga bolji.

A Veronika ne uživa u tvome padu, tješi te i podržava.

Pomozi da i mi budemo, baš takvi svojim bližnjima!

Amen.

Oče naš - Zdravo Marijo - Slava Ocu

Smiluj nam se, Gospodine - smiluj nam se.

                                                           vjeroučitelj Zlatko Bočkaj